УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Магазин (излази десетодневно)

уторак, 27. мај 2008.

ДРЕВНИ РУКОПИС ОБЛАКА (Мирослав Тодоровић)


ДРЕВНИ РУКОПИС ОБЛАКАЖарку Ђуровићу



Прочитах* да Јономами живе у изолацији
Немају писани језик и броје само до два
Све изнад тог броја називају вахоро
А реч вахоро значи много

Април 2008. проводим у родном селу
Читам Пишем Позно земљу обделавам
Шуркам око куће пуне самоте
И ћутим на начин пролећног зеленила
Премда знам да се и траве на свом језику
Дошаптавају да све има свој језик

(Искрсну однекуд сенка вавилонска)


Ево већ три дана како не чух реч људску
Само пој птица само ветра хуј
Хуј у којем су сабрани сви језици света
И сви знаци које међ горама овим чујем
Док са земљом разговарам
Поимам њен језик без иједног знака
Данима гледам древни рукопис облака

Разумем Јономаме
И Каројана песника који и моје речи записа
Подношљив је живот
кад си завршио са животом

*Политика, 22.март !998.




ЦАР ЗВОНО*



НАЈТЕЖЕ звоно на свету
Названо је Цар звоно

А какво би то било Цар звоно
Када би ко сва остала звона звонило
Цар звоно је Цар
У славу његову сва звона звоне

Мислим да и највећи песник на свету
Не пише стихове

Али то није тема за земаљске песнике

Све ређе се лаћам пера
Све мање пишем
Све више ћутим
И


*Најтеже звоно у Русији и на свету изливено је по наредби царице Ане Ивановне у Москви 25. новембра 1735.г.

Због својих габарита звоно је названо Цар звоно (ЦАРЬ Колокол). Цар звоно никада није звонило.




***

Заборављена врата
Врата која више нема
Ко да отвори
На кући давно напуштеној
Све више видик
Песми
У коју се враћам
После свега

О томе ћутљиве речи
И тишина зараслих стаза
О томе књига томови
Које су и речи заборавиле

Будућност чита стихове
Устиховима
Чујем заборављена врата
Видим како светле отворена
Са мислима моје песме
После свега

Ниш, 27. март 2008.



ВИДЕЛА зрачак
У кристалу песме
Томови тишине

27.03.2008.


ЗАВИЧАЈНИ ФРАГМЕНТИ, 2.



УЧИ те природа варљивости људског делања
Један је створитељ о Мирославе
Знаш док мотриш
Како се шума бодро враћа у поседе своје
Некдашње крчевине – њиве од шуме настале
Поново ево су шумарци победнички вихоре заставе бреза
Гости на земљи из земље поруке шаљу
Трава зна укус земље
Земља истину трајања
Земља коју си у зноју обделавао
Зарад краткотрајног трепет бивства
Е да наслутиш значења изгнанства
На начин прародитеља и сам биљка
Над којом си бдео слушајући из себе Јов-а
А ОН те чуо гледао из свега
Био у јутарњој киши што је враћала живот
Усеву који је небо ис/кушавало на свој начин
Гледао си како се радује у небо загледано
Стихом разумео тај говор
Непознат људским знацима

Своје изгнанство претвараш у будност
прикладну за мудровање што почетак са крајем спаја
и кажеш: исто је тако било са људима првим
а ти си достојан потомак њихових надања
која се своде на заблуду и замишљање раја*

Видим га како се после свега остварује
Вида ране док људска станишта
Плаве траве а дрвеће исконски шушти
На некдашњим њивама а путеви зарастају
Гледам
Орао чило лети између горских висова
У цик зоре док се врх Остреша
Обасјан првим зрацима исконски злати
За књигу неких других слова


Трешњевица, април 2007.
* М.Павловић: Замишљање раскоши

Нема коментара: